Kuća

• petak, 16. oktobar 2026. u 20:30
• Narodno pozorište Republike Srpske
• Scena „Petar Kočić“

Kada glumac napiše pozorišni komad, najmanje što očekuješ je da umešno i znalački postavi sukob, i da, shodno svom glumačkom iskustvu na sceni, komad ne boluje od nekih osnovnih boljki od kojih boluju komadi pisaca-početnika. Cile (pisac) je to i uradio. Međutim, on nam je ponudio nešto što većina modernih komada nema – dobrotu. U prostoru između replika Cile je ugurao ono čega on ima puno u sebi – dobrote i dobronamernosti, finog humora; čitalac se sudari sa navalom sete i smirenja. Takođe, njegov lični put ka Hristu, ka veri, nije mogao da se ne vidi i ne oseti. On, kao pisac, dao nam je ono što nam daje i kao glumac – dodir vere, nade i ljubavi. Njegove uloge uvek imaju jednu plemenitu glazuru, miris ljudskosti, pa tako i njegovi junaci u komadima dišu isti vazduh – vazduh večnog osmeha. U komadu „Kuća“ Cile nam je nabacio na volej jednu ideju koju nismo očekivali. Pored tema kojima se bavi, Cile daje i priliku da se, na sceni, na jedan prirodan, nenametljiv način, pomene ime Gospoda našeg Isusa Hrista i mi to nismo mogli da ne iskoristimo. Tradiciju i veru ovog smućenog i sluđenog naroda srpskog, stavili kao protivtežu besmislenom lutanju za boljim životom; skorojevićkom običaju Srba (a i drugih) da na Zapadu traže sreću i za sebe i za svoje potomke. Ta krvava, opasna zamka, odnela je mnoge generacije. Stotine i stotine mladih je svoju pamet i život ponudilo Zapadu i, kao i naš genije Tesla, dobili sve, a, u stvari, nisu dobili ništa. Praznina, samo praznina… Naša teza je jasna, naša poruka je kristalno čista – u Hristu je spas (svih nas), a balkanska zemlja na kojoj Srbi žive vekovima – to je naša kuća i mesto za životne borbe. To, možda, nisu neke uobičajene pozorišne teme i ideje, ili su malo izvan modernog teatarskog pravca, ali, pravo da vam kažemo, baš nas briga. Svako neka radi svoj posao. Cile, hvala ti, vidimo se u Kući.

Otvori u aplikaciji Večeras:

Večeras — Noćas u gradu