Majstori, majstori

• petak, 25. septembar 2026. u 20:00
• Narodno pozorište Republike Srpske
• Velika scena

RIJEČ REDITELJA Jedan mladi čovek dolazi na svoj prvi radni dan i prvi radni zadatak, sa željom da, kao predstavnik određene institucije „radi svoj posao“ (zahtev koji prema određenim institucijama poslednjih meseci često čujemo u javnom diskursu). Međutim, on će, poput Alise upasti u svojevrsnu zemlju čuda (čitaj: birokratije, korupcije, nepotizma, karijerizma, ogovaranja, ucenjivanja, seksualnog uznemiravanja, mobinga, partijske knjižice…), po kojoj ga iščašenost sistema baca poput loptice u fliperu. Jedna čistačica dolazi na svoj poslednji radni dan i ne pomišljajući šta joj sve priprema njen kolektiv za ispraćaj u zasluženu penziju. Markovićevi (anti)junaci se naslanjaju na bogatu komediografsko-satiričnu tradiciju i baštine karaktere i situacije naših najpopularnijih i najčuvenijih dramatičara. U prikazu njihove tragikomičnosti nalaze se na sredokraći između gorkog Sterijinog sveta i nešto blagonaklonijeg Nušićevog pogleda na slične tipove protuva, malograđana i „sitnih duša“. Sâm materijal (filmski scenario) izuzetno je pozorišno zahvalan za komediju apsurda, smeštenu u ne tako davni socijalizam, u kojoj se, ispod pionirskih kapica lako mogu prepoznati anomalije današnjih sistema. A potresna metafora iz pesme Aleksandra Sekulića (1937–2009) o majstorima koji nam, bez našeg znanja, volje i želje prepravljaju i popravljaju „crni krov na kome stoji roda bela“ toliko je višeznačna i uzbudljiva da bi svako mogao da učita svoje viđenje stvari. „Majstoriše“ i ambiciozna direktorka kojoj je uspeh na prvom mestu, „majstorišu“ i frustrirani i neostvareni tragikomični nastavnici radeći sa decom, „majstoriše“ i posvećeni mladi inspektor na svom prvom radnom zadatku kojeg je preozbiljno shvatio, a, povrh svega, „majstoriju“ dovršava, u vidu deus ex machine drug Miloje. Njegova majstorija se, nažalost, jedina ne dovodi u pitanje. Marko Misirača

Otvori u aplikaciji Večeras:

Večeras — Noćas u gradu